Текст песни Beogradski Sindikat - Kasno je
Просмотров: 384
1 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным
1 чел. считают текст песни верным
0 чел. считают текст песни неверным
На этой странице находится текст песни Beogradski Sindikat - Kasno je, а также перевод песни и видео или клип.
Стопут ме овај живот бацио на колена,
друге би болела, моја су одолела,
устао и наставио, улица је горела,
триста опекотина, доживотна робија.
Сузе сам брисао, јер ме није волела,
авлија проклета, туга је голема,
џепови јој били пуни, у срцу сиротиња,
зато ме је скоро свака гето риба одбила.
Стебови у леђима, било их је стотина,
БГ џунгла чини чуда пост'о сам животиња,
зато сам на биту након свих ових година,
вози ме репчина, не треба ми промена.
Треба ми екипа моја велика к'о гомила,
сам сам ништа, с њима кидам, сваку битку добијам.
Али након победа нама нема ордења,
награда и дочека, на улуцама ложења.
Нама је довољна само спознаја,
да је БС ћелија преживела, одолела,
зато срања не чујем да ме меланхолија,
не би сморила, на колена оборила.
Можда касно је за мене торима,
али где је један пао ту се рађа стотина,
ко преживи причаће, глас се пробија,
има нас све више, улица нас дозива.
Рефрен:
Себе не могу јер касно је,
мењам друге јер важно је,
да ако посрну, падну, негде случајно стану,
исту грешку не направе.
Мене су учили и отац и мајка,
да човеку пружим руку кад ми отвори врата,
да пожелим „Добар дан“ пре сваког другог коментара,
да све гледам у очи, не иза леђа оговарам.
То сад није на цени, од васпитања нема пара,
није фотогенично попут ријалити скандала.
Тешко се пакује, тешко се ваља,
БС га у песме ставља и поклања вама.
Јер ми смо гарда града, стара да би се променила,
веза овог безумља са славнијим временима,
спремна да гази трњем да би те усмерила,
до бољег света, наша деца да би га наследила.
Чак ни другарство до гроба не могу понети у гроб,
али могу да пренесем сагу сину свом,
о једном Синдикату с фуњарама у рату,
о ноћима уз песму, борби за разум по дану.
Рефрен
Сад је касно да се мењам, тога сам већ свестан,
живим за друге кад за себе ја то не знам.
Шта бих са собом, к'о бесан пас сам везан,
проклет сам да осећам све сузе овог света.
Нa лицу фурам смешак, а у срцу вечна сета.
Улица ме вуче па сам зато човек тежак.
И не кајем се никад што сам био дете гета,
ако клинци чују риме које сада овде цепам.
Има стварно много разлога да увек будем срећан,
ал' ја нећу бити срећан све док плачу многа деца,
све док неправда је већа и док гори много свећа,
ја ћу увек бити Феђа, све ћу ставити на плећа.
Знам да много филозофирам и тежак сам комплексаш,
јеб'о ме Дорћол, ал ја много волим њега.
И кад се много напијем да мрак из мене сева,
ја бићу вечни пример како не треба и треба.
Рефрен
Устај, живи, бори се, не клони,
ћалетова порука у ушима ми звони,
свако јутро сам је слушо к'о на смотри,
зато урезана стоји к'о мастило на кожи.
Знам да нисам испао најбољи,
ни близу оног што замишљали су моји,
висио по улици, статирао у школи,
нагледао срања од којих глава боли.
Да могу вратио бих време на почетак,
исправио грешке којих је на претек,
али ту сам где сам, имам овај живот један,
да ти бар пренесем неки савет вредан.
К'о ћале некад, понављам кроз песме,
поруке, идеје, шта се може, шта се не сме.
Стојим ти к'о пример, као светионик.
Устај, живи, бори се, не клони! IT'S LATE
A hundred times this life threw me to my knees,
others would hurt my the resist,
got up and went, the street was burning,
hundred burns, life imprisonment.
I wiped the tears, because I did not like,
avlija damn, grief is enormous,
Her pockets were full, in the heart of the poor,
so I was almost every ghetto fish declined.
Stebe in the back, there were hundreds,
BG jungle miracles post'o I was an animal,
so I at bit after all these years,
Řepčín drives me, I do not need change.
I need my big team like a bunch,
I am nothing, I tear them, every battle will receive.
But after the victory of us no medals,
awards and welcoming, the lighting on the streets.
We had just enough knowledge,
BS cells that survive, resist,
shit so I do not hear me melancholy,
not smorila, on his knees knocked.
Maybe it's too late for me tors,
or where one is born that fell hundreds,
who survive will speak, his voice broke,
We have more and more, the street calling us.
Chorus:
Myself I can not because it's late,
change the other because it is important,
that if you stumble, fall somewhere accidentally status,
do not do the same mistake.
I was taught, and the father and the mother,
that man a hand when I opened the door,
to wish "Good morning" before any other comments,
that all look into your eyes, do not gossip behind.
It now is not the price of education no money,
not as photogenic reality scandal.
It is hard packed, hard rolls,
BS by the songs and puts paid to you.
Because we are garda town, the old order has changed,
connection of this madness with a more glorious days,
ready to trample thorns to this focus,
to a better world, our children to succeed it.
Even companionship to the grave can not carry to the grave,
but can not transfer saga to his son,
one trade union with funjara in the war,
the nights with the song, the battle for the mind per day.
chorus
It's too late to change, I was already aware of that,
I live on the other for themselves when I do not know.
What to do with myself, like a mad dog himself bound,
cursed to feel all the tears of the world.
On-site furam smile, and set in the heart of the eternal.
Street pulls me so I'm trying man.
I do not regret that I never was a child of the ghetto,
if the kids hear rhymes that are now here cepam.
There are really many reasons to always be happy,
but I will not be happy until they cry many children,
until the injustice is bigger and as many candles burning,
I will always be Feđa, I'll put on the shoulders.
I know that a lot of philosophizing and trying I KOMPLEKSAS,
Dorćol fuck me, but I really like him.
And when you drink that much darkness in me strain
I will be an eternal example of how not to be i.
chorus
Get up, live, fight, not clones,
Caleta messages in my ears ringing,
Every morning I listen to it like at the festival,
therefore carved standing like ink on skin.
I know it did not turn out the best,
even close to what my imagined,
hanging on the street, statirao the school,
nagledao shit of them head hurt.
If I could I would return to the beginning of time,
corrected the errors which abound
but here I am where I am, I have this one life,
bar convey to you some advice worth.
Like Dad used to repeat the song,
messages, ideas, what could be, what must not be.
I stand you like for example, as a beacon.
Get up, live, fight, do not stay away!
Контакты